Verovatno vam se bar jednom dogodilo da vas na sred ulice zaustavi „neko“, izljubi vas i zagrli i da vi tek posle ko zna koliko minuta shvatite da je pred vama drug, drugarica iz ulice u kojoj ste odrasli, a da niste mogli istu/istog da prepoznate na prvi pogled, ili se jednostavno u trenutku niste setili uopšte tog imena i prezimena.
Na primer, pre izvesnog vremena mi je na vrata škole ušla drugarica iz osnovne škole i da mi kumić nije rekao ko je, u dva života je ne bih prepoznala. Predivna, prelepa, izrasla u pravu ženu.
U lokalnom kafiću, u blizini posla, „naleti“muškarac i krene sa pitanjima kako sam, šta sada radim, da li sam se udala/razvela i sl. Tek par minuta kasnije shvatim da je to drugar iz srednje škole. E taj osmeh se ne zaboravlja. Da nema njega, nema Boga da ga prepoznam.
Verujem da se vama slične stvari dešavaju neprestalno. Mnoge ljude na „blic“ ne prepoznamo“. Ne zato što „su porasli, omatoreli“ i sl, nego jer vreme čini svoje i u moru slika i ljudi koje neprestalno srećemo, zaboravimo ljude. Zapravo, potisnemo ih u nekom kutku sećanja.
Nekada smo ubedjeni da smo neku osobu već negde sreli, da je znamo odnekud. I minutima ponavljamo „odakle se znamo“ , mučimo um, vrtimo po sećanju....dok druga strana odmahuje glavom i ponavlja da se sigurno ne poznajemo. A onda uvidimo da je osoba prvi put u našem gradu, da se sad već sigurno nigde nismo sreli, a čak ni ne liči fizički na nekog koga poznajemo da bi to bila „samo slučajnost“.

Dakle neke ljude ne prepoznamo na prvi pogled, za neke smo ubedjeni da ih znamo a ustvari se nikada nismo upoznali. Zaborav je blagoslov. Zamislite šta bi bili sa našom dušom kada bi se svega sećali.
Dalje, verovatno znate nekog kome niko u porodici nema umetnički talenat a dete svira klavir kao da ga svira potomak pete generacije umetnika. Sigurno ste doživeli i da prvi put dodjete u neki grad i osećate kao da godinama dolazite u isti.
Na mnoga pitanja zašto ili kako nam se radjaju talenti ili kako neke ljude, gradove ili situacije prepoznajemo, najjasniji odgovor daje učenje o seobi duše – reinkarnacija ili karmička astrologija .... uopšte priča o prošlim životima.

" Sećanje na ranije živote na sanskritu se naziva Jātismara (Sanskrit: जातिस्मर). Kako bi bila što jasnija, prosečnom čitaocu ovih tekstova, reći ću samo da naš sadašnji život, ili naši fragmenti sećanja u ovom životu, ne moraju nužno biti linearni. ”

Na primer, u jednom trenutku možete se setiti nekoliko situacija iz različitih perioda života. Kao kolaž slika.
Recimo setite se vas kako jedete sladoled sa sedam godina, dalje vas u trećem razredu gimnazije kako trčite za autobusom, pa vas kao majku koja prvi put uzima dete u ruke i sl. To bi bilo sećanje u po hronološkom redu.
A mogli bi da se setite sebe prvo u trenutku kada postajete mama, pa kao srednjoskolca koji juri autobus, pa sebe u trenutku kada odlazite u penziju, pa onaj sladoled kada se bili dete. Dakle, “ispreturana sećanja”.

Vratimo se na temu.
Polukrug koji vidite u simbolu Meseca je takodje i simbol duše. U samom Mesecu su sazdana sva sećanja, bilo ovog ili svih prethodnih iskustava. Svi su strahovi, takodje, sazdani u Mesecu. Svaka trauma, bilo iz ovog ili nekog drugog života je opet sadržana u Mesecu. Mesec je i levo oko i pogled i glas. Pa u pogledu ili glasu nadjete "ono što vam je poznato, jako poznato, čak i da vas druga strana ne prepoznaje". Mesec dalje upravlja i samim činom rodjenja, pa su najteža rodjenja ili dolasci na svet oslikani simbolikom Meseca u 8.polju. Mesec vlada samim početkom svakog života i gotovo svim dešavanjima do pete godine, kao i osećajima i dešavanjima iz prenatalnog perioda. Mesec vlada i onim što nazivamo podsvest i snovima (bilo u samom snu ili na javi).
Aspekti planeta prema Mesecu, modeliraju kako će se ispoljiti sećanje, snovi, doživljaji ili strahovi.Primera radi, videćete da osobe sa Mesecom u 9.polju brže od drugih postaju samostalne, odlaze daleko od kuće i neretko su zainteresovane za duhovni ili umetnički život (već prema znaku u kome se nalazi Mesec).
Ako nastavimo dalje, konjunkcija Meseca prema bilo kojoj drugoj planeti, najviše spajaja dve planete i najjače i najintenzivnije nosi “sećanje”.

"I-12. Na kâla-yoga-tah vyâpinah nityasya sarvasambandhât.
Ni zavisnost od vremena ne sputava ljudsku dušu, jer vreme je sveobuhvatno i trajno povezuje sve (što je od prakrti)...
Čovekova duša nije uslovljena vremenom jer je vreme trajna veza koja uslovljava sve stvari u prirodi.... Da vreme zaista uslovljava i dušu čovekovu, tada niko ne bi mogao postići oslobođenje, svi bi morali biti njime uslovljeni. Stoga sledi da vreme uslovljava samo ono što je stvoreno u vremenu, što je od prakrti, ali ne i transcendentalnu dušu čovekovu (puruša)..."

Dalje,
Saturn upravlja vremenom i prostorom, ali upravlja i strahovima, rigidnošću, robovima, ostavljenim ili prevarenim ljudima, odricanjem, frustracijama i blokadama.
Verovatno poznajete bar nekog ko ima Mesec u konjunkciji sa Saturnom. Razmislite, odkud u osobi toliki strah, teret i potreba za odricanjem. Čak i od najranijih dana života. Ovaj aspekt simbolizuje sukob između nesvesnih težnji i najdubljih želja, sa jedne strane i životnog iskustva і obaveza sa druge. Nekako i sam optimizam ove osobe, mora biti svojevoljno ograničen i “sabijen u ćošak” čak i kada zaista nema razloga za to. Nekom će zaista sa ovim aspektom, teret svakodnevnice pritisnuti dušu i doneti osećaj da je “oduvek” baksuz koji trpi i da mu sudbina nije ni bila naklonjena. Primetićete da se ove osobe nekako bar u jednom trenutku života “slučajno” nadju na izolovanom mestu, planini ili u pustinji i tu zadrže i “protiv” svoje volje.
Dakle, nepotrebno distanciranje, samoodricanje i preuzimanje terete na sebe nije samo deo “sadašnjeg” karaktera. Jer Saturn je i nekada i sada osvestio granice i mogućnosti ove osobe.
Ukoliko se ova konjunkcija nadje u 12.kući može dati i sećanje na najgore uslove života, tešku depresiju, noćne more (kao slike sećanja na nekadašnja iskustva), generalno loš san, strah od bede, prljavštine, strah od starosti, čudna iskustva sa ledenom vodom na moru, padove u kupatilu koje predosećate danima ranije, pad na kemenim plažama, davljenje na kamenim plažama…

Mars simbolzuje prioritetni instikt. Od njegovog položaja se vidi i mera snage jedne osobe - volja i hrabrost. Simbolički vlada svim vrstama ožiljaka i povreda. Ovaj aspekt oslikava i snađno sećanje na maksimalno stimulisane emocije u vidu srdžbe і besa. Nisu retka ni ekstremna ponašanja, poput “lude” hrabrosti, ili beskompromisnosti po svaku cenu. Ove osobe ćete često naći u spotskim nadmetanjima, vojsci, policiji… zašto?

Ako razmišljate dalje o tome, zašto “neke” osobe prepoznajete lako, jasno je da te osobe moraju biti vidljive od vašeg Meseca. Za početak, zapamtite da su sve planete i sve astrološke kuće KARMIČKE.

Čak i ako se rodi simpatija, uhvatićete sebe da donosite potpuno iracionalne odluke sa ovom osobom.

"Um je tek sposobnost ili organ (indriya), nalik oku ili uhu. Njega je moguće kontrolisati i razvijati slično svakoj drugoj sposobnosti i Buda vrlo često govori o vrednosti kontrolisanja i disciplinovanja tih šest sposobnosti.
Razlika izmedju oka i uma kao sposobnosti je u tome da prva oseća svet boja i vidljivih oblika, dok ova druga oseća svet ideja, misli i mentalnih objekata. Deo našeg iskustva su različiti delovi sveta, zahvaljujući različitim čulima.
Ne možemo da čujemo boje, ali možemo da ih vidimo. Niti možemo da vidimo zvukove, ali možemo da ih čujemo.
Tako uz pomoć svojih pet fizičkih organa čula – oka, uha, nosa, jezika, tela – doživljavamo jedino svet vidljivih oblika, zvukova, mirisa, ukusa i opipljivih objekata. No oni predstavljaju tek deo sveta, ne njegovu celinu”