Ucenje o seljenju duse u Egiptu se pojavilo oko 2000. godina pr.n.ere, a izvorno je preuzeto od Persijanaca i Indijaca. Herodot objasnjava da Egipcani uce o besmrtnosti duse, pa kaze da kada telo umre ona odlazi u matericu iz koje ce se ponovo roditi. Staroegipatska rec "khou" oznacava dusu umrlog koja posle smrti odlazi u podzemni svet gde joj se na vagi sudbine sudi za dobra i losa dela. Dalju sudbinu odredjuje bog mudrosti Tot, koji ce odrediti da li se dusa ponovo radja, ili ide kod boga Sunca Ozirisa, ili na paklene planete. Na njima se ostaje dok se karma ne odradi, a posle toga se dobija sansa za novo rodjenje.

Budizam takodje govori o zakonu karme. U knjizi "Tibetanska knjiga mrtvih" detaljno se opisuje trenutak smrti kao i period od 42 dana medju-stanja poznatim kao "bardo". U njoj se opisije kuda dusa treba da ide ka novom odredistu. Covek koji je napustio telo slusa upute svestenika i po tome ide ka svom iducem zivotu.

Grcki mislioci kao sto su Sokrat, Pitagora, Platon i drugi, reinkarnaciju su uzimali kao sastavni deo svojih ucenja. Sokrat je rekao:"Uveren sam da stvarno postoji ponovni zivot i da zivi ljudi ustaju iz mrtvih "Posto je bio osudjen na smrt prijatelji su mu ponudili bekstvo ali je on odbio rekvsi: "Utesite se jer morate znati da cete sahraniti samo moje telo a ne vecnu dusu".

Pitagora tvrdi da se seca svojih proslih zivota, a Platon je u svojim delima detaljno opsivao nauku o reinkarnaciji. Govorio je da se alkoholicari i skrtice radjaju kao magarci, a nasilni i nepravedni kao vukovi i jastrebivi. Ipak posle nekog vremena dusa ponovo dobija ljudski oblik a tim i sansu za put ka visim sferama zivota.

Bez obzira sto danasnji judauzam ne priznaje reinkarnaciju, mnoge tajne grupe ove religije su pousavale o njoj. Kabala govori da je covek izvorno dosao od Boga i da mu se na kraju mora vratiti. Pre toga se mora vise puta radjati dok ne dostigne visok nivo zrelosti, a onda se vraca njemu.

Novi Zavet takodje na puno mesta govori o reinkarnaciji, a u jevandjelju po Mateju pise: "Isus im odgovori: Ilija ce zaista doci i uspostaviti sve stvari. Ali kazem vam, Ilija je vec dosao a oni ne znaju...Tada su ucenici shvatili da govori o Jovanu Krstitelju". Drugim recima Isus je objavio da je Jovan Krstitelj bio inkarnacija proroka Ilije.

Ucenje o ponovnom radjanju je bilo sastavni deo ranohriscanskog ucenja. Sto se hriscanstvo vise razvijalo, kako ekonomski tako i politicki, to je vise nestajala njegova izvorna forma. Na njihovo mesto su stupala svetovna i politicka stanovista. Origen je jedini koji je celinu hriscanstva izlozio u literarnoj formi jednog zatvorenog filozofskog sistema. Da bi celo svoje delo postavio na temelju Biblije, sastavio je obimno tekstualno izdanje Starog Zaveta (Hexapla).

Vodio je cuvenu katehetensku skolu u Aleksandriji, gde se nalazila i najveca biblioteka starog doba sa najbogatijom kolekcijom starih spisa iz citavog sveta. Ovu biblioteku je 389. godine zapalio hriscanski fanatik, patrijarh Teofil. Time je unistio neprocenjivo kulturno-istorijsko blago, gotovo svih poznatih duhovnoh tradicija.

O ucenju reinkarnacije poducavale su mnoge hriscanske zajednice. Origen koji je rodjen u Aleksandriji u 2. veku n.e. pise: "Dusa nema ni pocetka ni kraja. Svaka dusa dolazi u ovaj svet ojacana pobedama i oslabljena porazima svog proslog zivota. Njeno mesto u ovom zivotu odredjeno je njenim proslim zaslugama ili gresima. Delovanje duse u ovom zivotu odredice joj mesto u svetu koji sledi nakon sadasnjeg".

Vizantijski car Justinijan je na svoju ruku odlucio da su Origenova ucenja o reinkarnaciji jereticka. Na Peti Ekumenski sabor poziva 159 biskupa iz istocnog hriscanskog sveta, a samo sest iz zapadnog gde su Origenova ucenja bila prihvacena. Papa Vergilije je insistirao da budu podjednako predstavljeni Istok i Zapad. Zbog toga je odbio da prisustvuje mada se nalazio u Konstantinopolju kada se sabor odrzavao. Tada je sabor prvi put dao proglas protiv reinkarnacije recima:

" Ako neko prihvata neverovatno postojanje duse pre ovog zivota, kao i cudnu reinkarnaciju koja sledi posle toga, neka je proklet". Ovim prokletstvom je najznacajniji teolog rane crkve, Origen, svrstan u jereticke nadriucenjake, a njegovo ucenje je anatemisano. Nakon tog dogadjaja iz crkvenih dokumenata je odstranjeno ili promenjeno sve što je bilo u suprotnosti sa ovom dogmom. Umesto ponovnog radjanja i izmirenja palih dusa sa Bogom kroz proces reinkarnacije, nastala je dogma o vecnom prokletstvu.

Na petom Ekumenskom koncilu u Carigradu (553.godine), ponovo je osudjeno Origenovo ucenje o reinkarnaciji, gde je izrcèena anatema vrlo slicna onoj prethodnoj. Na jednom mestu stoji i ovo: "Ko ne prokune Origena, zajedno sa njegovim spisima i svim ostalim jereticarima koje je sveta katolicka crkva proklela, ... proklet da je".

Vremenom je ucenje o reinkarnaciji ponovo osudjeno na Lijonskom koncilu 1274. godine, i na Florentinskom 1439. godine.
Mnogi naucnici smatraju da je iz hriscanstva izbrisano sve ono sto govori o reinkarnaciji. Ipak i danas se to moze videti na puno mesta u Bibliji.
Zacudjujuca je cinjenica da se u Bibliji reinkarnacija ne pobija ni jednom recju, a da svi kontra argumenti ne poticu iz Biblije, vec iz stecenih shvatanja.

Ovde cu navesti samo jedan deo, iako je Biblija puna slicnih.

"Evo poslacu vam Iliju, proroka, pre nego sto dan Gospodnji dodje, taj dan veliki i strahovit. I on ce obratiti srca otaca k sinovima, i srce sinova k ocima njihovim, da ne dodjem i prokletstvom svojim zemlju ne zatrem". (Mal. 3:23-24)

"Prolazeci sa ucenicima, vide Isus coveka slepa od rodjenja. Tada ga zapitase ucenici njegovi: Rabi, ko sagresi, on ili roditelji njegovi, te se rodi slep? Isus odgovori: Niti on sagresi, niti roditelji njegovi, nego je to da se pokazu dela Bozija na njemu".

Ovaj dogadjaj nedvosmisleno potvrdjuje da su Hristovi ucenici sigurno znali za zakon karme, jer je jasno da covek koji je slep od rodjenja nije mogao zgresiti u ovom zivotu. Isus je ovde imao priliku da jednom za svagda pobije ideju o seljenju duse, sto ipak nije ucinio.

Muhamed je o reinkarnaciji ucio od gnostickih monaha Basre.
Kuran, muslimanska sveta knjiga kaze:

" Bog stvara bica i vraca ih ponovo i ponovo, sve dok mu se ne vrate...I bio si mrtav i On te vratio u zivot. Ucinice da umres i ponovo ce te vratiti u zivot, i na kraju ce te dovesti sebi. Kazem ti zaista da ce duse koje su sada srodne biti srodne opet, iako se srecu u novim osobama i imenima". Kod arapa ova se nauka tajno cuvala a prenosila je persijska sekta mistika koji su se zvali Sufiji.

U doba renesanse ovo ucenje se provlacilo kroz sva tajna drupstva Evrope. Pisci tig vremena su morali prikrivati ovo ucenjene kroz alegoriju. Danteova "Bozanstvena komedija" napisana je pod uticajem Sufi mistika. Morao je izuzetno paziti na koji nacin pise o svemu ovome. Ipak njegova dela su najavila novi procvat interesovanja za reinkarnaciju.

Italijanski pesnik i filozof 16.veka Djordano Bruno bio je osudjen na lomacu zbog ucenja o reinkarnaciji. Inkvizicija mu je postavila pitanje: "Verujes li da je dusa besmrtna i da prelazi iz tela u telo? "On je odgovorio: "Tvrdim da dusa postoji bez tela i moze prelaziti iz jednog tela u drugo nakon smrti."

Tokom 18. veka evropski intelektualci su se poceli oslobadjati stega crkve koja je cenzurisala sve ono sto njenoj dogmi nije odgovaralo. Veliki filozof tog vremena Volter je rekao: "Ucenje metafizike nije apsurdno ni beskorisno. Roditi se vise puta nije nista cudnije nego roditi se jednom, jer sve u prirodi dozivljava vaskrsenje". Predvodnik metafizickog preporoda bio je nemacki filozif Emanuel Kant koji je rekao da dusa nije nastala nasim rodjenjem i da ne prestaje a postoji sa smrcu tela. Sopenhauer je govorio da svaku nepravdu koju smo napravili moramo osetiti na svojoj sopstvenoj kozi. Gete je takodje potvrdjivao ovekve teoruje recima: "Siguran sam da sam ovde bio kao sto sam sada i nadam se da cu se vratiti hiljadu puta".

U 20.veku reinkarnacija kao osnovno duhovno ucenje prosirila se na kompletan zapad. U nju su verovali mnogi naucnici, psiholozi i filozofi.
Jung, jedan od najvecih umova novog vremena je rekao:
"Lako mogu zamisliti da sam ziveo u proslim vekovima i susretao se sa pitanjima na koja nisam znao odgovoriti, i ponovo sam se rodio jer nisam znao ispuniti zadatak koji mi je dat u proslom zivotu".

Reinkarnacija ponovo privlaci umove intelektualnih ljudi, koji ne razmisljaju pod uticajem dogme i koji su slobodni da ispitaju svaku teoriju. Ona je sastavni deo zivota svakog zivog bica, a ne poznavanje njenih zakona, ne opravdava onog ko ih prekrsi. To su zakoni po kojima ceo kosmos funkcionise, pa ih ni mi ne mozemo ignorisati. Zato je od izuzetnog znacaja da se svako upozna sa onim sto njegove delatnosti mogu proizvesti u buducnosti. Onaj ko o svojoj buducnosti ne misli, ne smatra se bas inteligentnim.
Na kraju, reinkarnacija nije stvar vere, nego stvar znanja.

Copyright @ 2008-2010 by Skola Astrologije
Univerziteta "DJuro Salaj", prof. Jovana Lucic Gajic.

Sva prava zadrzava autor. Zabranjeno je fotokopiranje, skeniranje,
stampanje, objavljivanje tekstova u celosti ili delovima, bez prethodne
pisane saglasnosti autora.

Autorska prava zastupa advokatska kancelarija Snezane M. Avramovic,
Kralja Petra I Oslobodioca 35, UB; Tel: 014/ 411 - 409