Alfred Hitchcock (Rx: Rm:13.08.1899.g. 03:10:00, London Engleska) je britanski filmski reziser, popularan, markantan i kreativan (o tome kazuju Sunce u sekstilu sa Neptunom i Plutonom, zatim Pluton u sirokom sekstilu sa Mc, te Ascedent u Lavu, i sve to je obasjano i podrzano zarkim Suncem, koje je polozeno na 20-om stepenu Lava i to veoma snazno i srecno), a istovremeno ekcentrican (Uran u V polju u trigonu prema Ascendentu).
Alfred Hickok je rodjen 13. avgusta1899. u Lejtonstounu, London, u porodici irskih katolika kao drugi sin i najmladji od troje dece piljara (po nekim izvorima trgovca zivinom) Vilijama Hickoka i Eme Dzejn Hickok (rodjene Vilan). Hickok se neko vreme skolovao u katolickom internatu u Londonu. Jednom je izjavio da je u detinjstvu bio usamljen i prezasticen. Kada je imao 14 godina, umire mu otac i mladi Alfred napusta koledz “Svetog Ignjatija” da bi se upisao u pomorsko-inzinjersku skolu. Nakon sto je uspesno diplomirao postaje crtac planova i dizajner oglasa u jednoj kompaniji.
Godine 1920. dobija posao u filmskoj kompaniji “Gejnzboro Pikcers” kao dizajner i pisac medjunaslova za neme filmove. Godine 1925. producent Majkl Bolkon daje mu priliku da rezira svoj prvi film "Vrt zadovoljstva."Zahvaljujuci brojnim mogucnostima koje je pruzala nova umetnost, te njegovom talentu, Hickok je munjevito napredovao. Njegov treci film Stanar: Prica o londonskoj magli (verzija slucaja Dzeka Trboseka) nastaje 1927. i njime Hickok stice ugled majstora trilera. U filmu nepoznati pocinilac ubija atraktivne plavuse, a sumnja pada na novog stanara u kuci prosecne londonske porodice. Radi se o prvom pravom "hickokovskom" filmu u kojem je obradjen motiv "pogresnog coveka. "Godine 1926. Hickok se zeni sa Almom Revil, bliskom saradnicom, i dve godine kasnije dobijaju cerku Patrisu.Alma je bila Hickokov najblizi saradnik. Napisala je scenarije za nekoliko njegovih filmova i bila mu je asistent . Hickokov zenski stil
MAJKA - Emma Jane Whelan se udala za bakalina Villiam-a Hitchkock-a u svojoj 23 godini. Prisutna je u nekim filmovima Alfreda Hickoka, gde je cesto prikazivana u vidu ironicnih portereta. U filmu” Senka sumnje” (1942) se prikazuje njen portret kao i neki fragmenti iz Alfredovog detinjstva. U ovom filmu se majka zove Ema, kao i Alfredova majka. Umire za vreme drugog svetskog rata u Engleskoj, dok joj je sin u Americi.
SUPRUGA - Alfred je upoznao Almu Reville 1922. kad je radila na montazi u studiju Famous Plazers Larskz. Postala mu je zena 2. decembra 1926 godine. U svim Alfredovim filmovima, Alma se pojavljuje kao savetnik ili pisar. Ona je bila Alfredova supruga u senci, uvek uz muza. Umire u julu 1982 godine.
CERKA - Patricija je rodjena 1931 u Engleskoj. Stalno je bila prisutna na snimanjima ocevih filmova i zelja joj je bila da postane glumica, sto njen otac nije mnogo odobravao. Uprkos svemu zavrsila je dve visoke skole dramskih umetnosti u New Zork-u pre nego sto je upisala Rozal Academz of Dramatic Art of London. Pojavljivala se u filovima “Veliki Alibi” (1950) “Nepoznati covek iz Nord Expressa”(1951), “Psiho “(1960). Medjutim nije se dugo bavila svojim pozivom. Udala se i posvetila vaspitanju cerki. Sada zivi u Kaliforniji u velikoj lepoj vili, a komsija joj je Michael Jackson.
Hickok je voleo nezne, lepo odevene plavuse, kao da izlaze iz nekog bridz kluba ili sik salona. Govorio je da "idealna zena za njegove filmove kriminalistickog zanra treba da bude suptilna i hladna plavusa". Latinski stil zena je izbegavao. Njegov ideal glumice je morao biti poreklom iz Stokholma, Londona ili Berlina. Smedjokose nikad nisu imale sanse kod rezisera. Tako su Ingrid Bergman, Madeleine Carroll, Grace Kellz ili Janet Leight bile dostojne predstavnice negovog stila.
Hickokov stil je klasican, staromodan. Zena treba da nosi crni somotski kostim i ogrlicu od perli. S vremena na vreme treba da lici na uciteljicu. Njen pogled mora da bude odsutan , izgubljen, sto je inace za Hickoka otelotvorenje jednog preteceg ili kosmarnog ljudskog stanja. Po misljenju rezisera granica izmedju nekog sik salona i psihijatrijske bolnice je vrlo mala.
"Nikada nisam bio privucen zenama koje nose svoju seksualnost kao sto nose bizuteriju. Zene koje postepeno otkrivaju svoju seksualnost su za mene mnogo interesantnije nego one koje mi masu svojom seksualnoscu ispred ociju, kao na primer Marilin Monroe koju smartam kao vrlo obicnu osobu sasvim lisenu tajanstvenosti”.
Godine 1929. Hickok zapocinje rad na «Uceni», svom desetom filmu koji postaje prvi britanski zvucni film.Zvuk, novo cudo tehnike koje je unistilo dotadasnje mnoge reditelje koji se nisu mogli prilagoditi novom trendu, u Hickokovim rukama je postao mocno oruzje i samo dodalo poslednji komadic slagalice koji je nedostajao. “Ucena“ je proglasena filmom godine (i medju publikom i kritikom).
Trideseti devet stepenica se smatra najboljim filmom Hickokovog ranog perioda. Hickokov sledeci veliki uspeh bio je «Gospodja koja nestaje» iz 1938. godine, inteligentno napravljen film brzog ritma u kojem se zaplet bazira na potrazi za dobrocudnom starom Engleskinjom koja misteriozno nestaje iz voza na putu za izmisljenu drzavu Vandriku (sa neskrivenim aluzijama na nacistickuNemacku). Hickokov talenat i uspeh navedenih filmova privlace paznju Holivuda pa ga producent Dejvid O. Selznik ubrzo poziva da Holivud Sledeci film bio je „Rebeka“,remek-delo, ali Oskare koje je film osvojio uzeo je sam Selznik, a ne Hickok. U to vreme je status producenta bio bitniji. Tako je Hickok ostao bez zasluzene nagrade, sto je bila kap koja je doprinela da se on zauvek distancira od Filmske akademije. “Rebeka» iz 1940. prvi je Hickokov americki film, iako se radnja odvija u Engleskoj, film je snimljen po romanu engleske knjizevnice Dafni du Morije. U filmu se prikazuju strahovi i sumnje mlade neveste koja dolazi u veliku seosku kucu na osami i mora se suociti sa duhovima proslosti olicenim u liku njene mrtve prethodnice. U filmu se diskretno naglasava i potencijalni lezbejski odnos medju zenskim likovima. Film je 1940. godine dobio Oskara za najbolji film.U vreme kada je planetom buktao plamen Drugog svetkog rata, Hickok snima jedno od svojih najboljih dela: „Senka sumnje“.Cuveni momenat je kada najveci pozitivac u filmu, postaje hladnokrvni, bezosecajni ubica.»Zacaran « se bavi u to vreme pomodnom psihoanalizom i sadrzi slavnu scenu sna koju je osmislio Salvador Dali. Ta scena je zapravo samo deo originalno zamisljene duze scene koja je trebalo da traje nekoliko minuta, ali je u montazi skracena posto je zakljuceno da bi mogla da uznemiri publiku.«Ozloglasena» (1946), spaja na filmu dvoje u ono vreme vrlo popularnih glumaca: Ingrid Bergman i Karija Granta. Zaplet sa nacistima, uranijumom i pejzazima Juzne Amerike uz vesto doziranje napetosti i inventivno koriscenje filmskih sredstava i postupaka posluzio je mnogim kriticarima da Ozloglasenu proglase Hickokovim remek-delom. Okosnicu zapleta cini motiv krijumcarenja uranijuma sto je bilo dovoljno CIA-i da stavi Hickoka pod nadzor. Film „Ozloglasena“ je prvi film koji je Hickok radio u sopstvenoj produkciji, bez mesanja Selznika. Ingrid Bergman i Keri Grant u glavnim ulogama u prilicno konfuznoj radnji filma (lov na krijumcare prasine za buducu atomsku bombu), donosi Hickoku titulu najgledanijeg reditelja, a njemu licno finansijsku dobit i konacno samostalnost u radu na buducim projektima. Film „Konopac“ sa svojim maratonski dugim kadrovima (film je uradjen iz svega 12 kadrova) publika nije dobro docekala, nedvosmisleno pokazavsi Hickoku da nije spremna za takvo eksperimentisanje.
«Konopac «(njegov prvi film u boji) snimljen je 1948. godine. Ovde Hickok eksperimentise sa tzv. desetminutnim kadrom).. Konopac se smatra prvim gej filmom koji je snimljen u holivudskim studijima.
U filmu»Nepoznati iz Nord-ekspresa «(1951) (po romanu Patrise Hajsmit gde je jedan od scenarista bio i slavni Rejmond Candler) Hickok kombinuje najbolje iz svih svojih do tada snimljenih filmova. U vozu se slucajnu susrecu dva muskarca i dogovaraju se kako da uklone osobe koje im smetaju. Jedan od njih, na nesrecu, shvaca dogovor isuvise ozbiljno. Hickok u filmu obradjuje temu homoseksualne ucene i ubistva. Ingenioznog je zapleta, sa najoriginalnijim autorovim negativcem (Robert Voker kao uverljiv amalgam inteligencije, duhovitosti, infantilnosti, amoralnosti i okrutnosti), s implicitnim motivom podvojene licnosti, ovaj film odusevio je i atraktivnom montazom (posebno naizmenicnim prikazivanjem teniskog meca i vadjenja upaljaca iz kanala).U «Prozoru u dvoriste» glavna uloga je poverena Dzejmsu Stjuartu. Film je nominovan za cetiri Oskara, a u njemu novinar, sedeci slomljene noge u invalidskim kolicima krati vreme tako sto kroz dvorisni prozor posmatra dogadjaje u susedstvu prekoputa pri cemu pocinje sumnjati da je supruga njegovog najblizeg suseda brutalno ubijena. Kuriozitet filma je da je sav (osim jednog kadra) snimljen iz sobe glavnog lika.» Drz te lopova» uspeli je spoj komedije i pustolovnog trilera, snimljen na Azurnoj obali, a partner Grejs Keli je Kari Grant u ulozi lopova koji se penzionisao. Godine 1958. Hickok snima » Vrtoglavicu», film koji mnogi smatraju njegovim remek-delom. Preostala tri u tom izuzetno uspesnom kvartetu filmova su «Sever-severozapad» (1959),» Psiho» (1960) i « Ptice» (1963). Ova dva filma su narocito poznata po nekonvencionalnoj muzickoj pratnji kompozitora Bernarda Hermana: u «Psihu» vristeci zvuk zicanog instrumenta u sceni ubistva pod tusem definitivno pomera granice u filmskoj muzici, dok su «Ptice» u potpunosti ispracene konvencionalnim muzickim instrumentima pri cemu se prvi put u komercijalnom filmu koristila elektronska muzika. Navedena dela su poslednji Hickokovi veliki filmovi posle kojih njegova karijera krece silaznom putanjom. God 1960. Hickok je stvorio „Psiho“, sa Janet Leight (dobila Zlatni Globus), film koji je usao u nasu kulturu i uticao na generacije reditelja. Sniman je u crno-beloj tehnici iako je u to vreme vec uveliko postojao kolor-film. Gledaocima je bio dopusten ulaz u bioskop samo do pocetka filma, nikako posle, tako da su stekli naviku da dolaze na vreme i vec od samog starta budu skoncentrisani na film. Scena pod tusem u trajanju 20 minuta , kada glavna glumica usred filma biva na smrt izbodena nozem, usla je u sve antologije filmske umetnosti. Prosto receno, film je bio pravi sok, najnapetiji sadisticki film i jos jedna cigla u zdanju neponovljivog, lucidnog genija. Kada se pojavio film „Ptice“, Hickoku vise nije trebala nikakva reklama. Dovoljno je bilo reci da je film rezirao covek koji je stvorio „Psiho“ i svi su vec hrlili u bioskope. “Ptice“ su toliko uverljiv i jeziv film da su zabrinute majke mesecima posle premijere zabranjivale deci da se igraju u parkovima ili na otvorenom gde su se okupljale bilo koje vrste ptica.
Godine 1972. Hickok se vraca u London da snimi Frenzi (Mahnitost), njegov poslednji veliki uspeh. Tu Hickok po prvi put dozvoljava golotinju i opscenost do tada tabu-teme. Medjutim, u to doba Hickoku je zdravlje vec bilo znatno naruseno i skoro u potpunosti prestaje snimati.«Porodicna zavera» (1976) je njegov poslednji film. Radi se o mladalacki dinamicnom trileru u kojem se "madam" Blans Tajler prevarantkinja sa navodnim spiritistickim mocima i njen ljubavnik taksista nastoje dokopati nasledstva. Teme i sredstva Hickokov postupak pociva na postizanju neizvesnosti i napetosti kod gledaoca, a manje na efektu iznenadjenja. Da bi postigao efekat iznenadjenja, reditelj prosto "napada" gledaoca zastrasujucim efektima.
Nadalje, cesto zamagljujuci moralnu distinkciju izmedju krivnje i nevinosti i s vremena na vreme razvejavajuci te sumnje, Hickok pravi voajere od svojih "postovanih" gledaoca. U Prozoru u dvoriste (1954), nakon sto L. B. Dzefriz (igra ga Dzejms Stjuart) skoro ceo film zuri u njega preko dvorista, Lars Torvold (igra ga Rajmond Bar) suprotstavlja sa Dzefrizu pitanjem "Sta vi zapravo zelite od mene?", ali se tim pitanjem zapravo obraca gledaocima. U stvari, nekoliko trenutaka pre nego sto ce izreci ovo pitanje, Torvold se po prvi put u filmu okrece direktno prema kameri; u tom trenutku, vecina gledalaca je na rubu zivaca.Jedan od Hickokovih najomiljenijih postupaka za razvijanje zapleta price i stvaranje napetosti je ono sto je on nazivao "mekgafin ": jednog u sustini beznacajnog detalja koji omogucuje razvijanje price i tera likove na akciju, ali cije je posebno znacenje i priroda nevazna za gledaoca. U «Vrtoglavic»i, na primer, "Karlota Valdes" je mekgafin; ona se niti u jednom trenutku ne pojavljuje u filmu, pojedinosti oko njene smrti gledaocu su potpuno nebitne, ali prica o njenom duhu koji progoni Medlin Elster zainteresuje Skotija toliko da on pocinje istragu o njenom ubistvu i od tog trenutka je kljucna za celi zaplet filma. U «Ozloglasenoj», posiljka uranijuma, koju glavni junaci moraju pronaci pre nego sto dospe u ruke nacistima, izabrana je sasvim slucajno kao motivaciona iskra.
U nekoliko Hickokovih spijunskih filmova, kao sto je «Trideset devet stepenica», razne drzavne tajne imaju ulogu mekgafina.U vecini Hickokovih filmova pojavljuje se i sam Hickok u tzv. «cameo» ulogama: tako ga na trenutak mozemo videti kako ulazi u autobus, prolazi pored zgrade, stoji u sobi preko puta dvorista ili se cak pojavljuje na fotografiji. Ovaj zabavni manir postao je Hickokov zastitni znak. Ponekad, zbog kompletnosti utiska, nosi i neki muzicki instrument; posebno je upecatljiva scena u kojoj na voz unosi ogromnu kutiju za violoncelo u uvodnoj sceni filma Nepoznati iz Nord-ekspresa. U svojim najranijim pojavljivanjima vidimo ga u mracnim eksterijerima, u pesackoj guzvi ili kako u dugom kadru prolazi ulicom. Njegove kasnije cameo uloge mnogo su upecatljivije: npr. u filmu» Trema», kada se na ulici okrece za Dzejn Vajman koja govori sama sa sobom ili u zavrsnici Porodicne zavere kada se pojavljuje samo kao kineska senka iza mutnog stakla biroa za “registrovanje smrtnih slucajeva»Hickok je cesto u svojim filmovima koristio broj 13. kao obican datum, kao broj u adresi, kao broj na registracijskim tablicama . . . U Psihu (1960) ima nekoliko dobrih primera: Norman Bejts prvo za gosta odabire sobu broj 3, a zatim sobu broj 1. U knjizi rezervacija soba u motelu najvisi datum je 13. –ti.Izgleda da je Hickok uzivao u tehnickim izazovima koje je pruzalo snimanje filmova. U «Camcu za spasavanje» Hickok radnju celog filma smesta na mali camac i pri tom uspeva da zainteresuje gledaoca za pricu i da izbegne dosadu i monotoniju. U tom filmu, s obzirom na ogranicene mogucnosti eksterijera, Hickok na genijalan nacin resava problem svog cameo nastupa: jedan od junaka filma cita stare novine i na zadnjoj strani je prikazana Hickokov lik u izmisljenoj reklami za preparat za mrsavljenje!Konopac (1948) je bio jos jedan veliki tehnicki izazov: film je trebao biti snimljen iz samo jednog kadra! Zapravo, film je snimljen u osam kadrova od kojih svaki traje 10 minuta, odnosno toliko koliko iznosi celokupna minutaza trake koja se nalazi u filmskoj kameri; prinudni prekid na kraju svake rolne filma resen je tako sto je neka od licnosti u filmu prolazila ispred objektiva kamere da bi se u tom trenutku prikrio prekid trake! Dakle, na kraju rolne imamo gro-plan kaputa licnosti iz filma, a na pocetku sledece rolne opet je gro-plan njegovog kaputa!
Hickokov karakter i filmovi Hickok je imao oko 25 godina i status profesionalnog reditelja kada je prvi put probao alkohol i izasao na sastanak sa devojkom. U nekoliko njegovih filmova prikazan je muski lik koji ima poteskoca u odnosu sa svojom majkom. U filmu Sever-severozapad (1959), Rodzer Tornhil je neduzan covek kojeg njegova majka ismeva zbog njegove opsesije da ga prate mracni i opasni tipovi koji ga hoce ubiti (i bio je u pravu u tom slucaju). U Pticama (1963), lik kojeg glumi Rod Tejlor opet je neduzan muskarac koji otkriva da podivljale ptice napadaju ljude i pri tom se pokusava osloboditi uticaja posesivne majke. Ubica u filmu Frenzi (Mahnitost) (1972) izlazi sa mnogim zenama ali obozava svoju majku. Negativac Bruno iz Nepoznatog iz Nord-ekspresa mrzi svog oca ali istovremeno je veoma privrzen svojoj majci. Problemi Normana Bejtsa sa majkom u» Psihu» su vec legendarni.Hickokovi najlicniji filmovi su» Ozloglasena» (1946) i «Vrtoglavica»; oba o opsesijama i neurozama muskaraca koji manipulisu zenama. U «Vrtoglavici» se mnogo otvorenije i intenzivnije bavi odnosom seksa i smrti (Tanatosa i Erosa). Lik kojeg tumaci Kim Novak je izuzetno privlacna plavusa koja privlaci paznju Dzimija Stjuarta. Medju njima se radja ljubav uprkos tome sto Stjuart veruje da Novakova ima samoubilacke porive (kasnije otkriva pravu istinu o njoj). Nagrade Hickokov film "Rebeka" (1940) dobio je Oskara 1940. godine, iako je nagradu primio producent filma Dejvid O. Selznik. Hickok je kao producent bio nominovan za Oskara za najbolji film i to za Sumnju (1941). Za najboljeg rezisera bio je nominovan pet puta i to za filmove:» Rebeka», «Camac za spasavanje» (1944), «Zacaran» (1945), «Prozor u dvoriste» i «Psiho». Godine 1968. primio je pocasnog Oskara, a 1980. dobio je titulu viteza.Kada je napunio 75 godina, Americka filmska akademija ga se konacno setila, dodelivsi mu Oskara za zivotno delo. Na ceremoniji urucivanja zlatne statue, Hickok je samo kratko i cinicno srezao u mikrofon “hvala”, u stilu – bilo je krajnje vreme.Nekoliko meseci pred Hickokovu smrt, kraljica Elizabeta II dodeljuje mu orden « Viteza britanskog kraljevstva». Alfred Joseph Hitchcock je umro u Los Andjelosu, aprila 28. 1980; zbog problema sa srcem, jetrom i bubrezima
Svetsku slavu stekao je brojnim filmovima (udruzeni vladar petog i devetog polje-polje filma u Strelcu, vladar Jupiter polozen tamo gde mu je mesto, inklinisuci ka polju Jarca- tj. polju posla, a Neptun-FILM u 11.polju I ot do Plutona-smrt, ubistva) cime se on bavio sve do svoje smrti i gde je ispoljio fanaticno-manicnu genijalnost ( Uran u Vagi na 9 stepenu- stepenu Strelca -a to je stepen vrhunskog filmskog stvaralastva , Pluton u sekstilu sa Mc, Jupiter u trigonu sa Saturnom , Jupiter sekstil Fortuna). Ukratko , Bog Sunca Helios mu je obezbedio vekovnu slavu u kinematografiji ! A film je iskreno voleo ( vrh petog polja u Skorpiji, vladari Mars u Lavu I Pluton u 11. polju potvrdjuju ljubav I slavu) sto je vrlo spretno realizovao I konkretizovao na finansijskom planu (drugo polje natalne karte je neobicno snazno : tu je konjunkcija Sunca, Saturna I Merkura- sve u Lavu, sto znaci I vise nego “temeljna sreca”).
Rodjen je u 19. veku u Londonu ( lepom, tradicionalnom, i glavnom gradu Engleske, , svetskoj prestonici,vrh 4. kuce u Vagi, na stepenu Strelca- s vladarem Venerom pozicioniranim u 11. toj kuci u Raku . Venera u Raku nam ukazuje da je nas Alfred postao medijski junak svetske filmske scene. Uran na 18 stepenu Vage, dobro postavljen, jer je u sekstilu sa Suncem i Saturnom ,prica pricu o promeni grada u mladosti -zivot je potvrdio pravilnost njegovog izbora. Skolovao se u katolickom internatu u Londonu (vrh 3.u Devici) te u Skoli za inzenjerstvo, zatim u Islington studiju ( Vladar 5 og polja je planeta Mars u trigonu sa Plutonom I Neptunom- tu je on smisljao titlove za filmove gde je iskazivao fantastican talenat , bio je bez konkurencije) . Kao mladic osecao se usamljenim ( Merkur konjunkcija Saturn).
Otac mu je umro rano,imao je svega 14-ak godina, i to od bolesti srca (Sunce na 20 stepenu Lava I vladar 10.te je Mars na Ascedentu). Majka Ema bila je neobicna zena, bila je tematski obradjivana u mnogim filmovima, prikazivana je ironicno I na neobican nacin. Majku nije sagledavao jasno, tu je bilo puno problema (Mesec u Ribama). Alfred je bio bolesno vezan za majku Emu, ona je kao samohrana sama podigla tri deteta ( vrh 3-eg polja u Devici sa vladarem Merkurom u 2.om polju-imao je dva mladja brata). Majka mu je umrla za vreme II svetskog rata ( Pluton i Neptun u 11. polju u Blizancima). Ozenio se 1926.g. Saradjivao je sa suprugom veoma dinamicno, neraskidivo i intenzivno , a mozemo zakljuciti i veoma podsticajno i stimulativno, jer mu je kao pomocnik u reziji bila nezamenjiva desna ruka ( vrh 7.kuce je u Vodoliji, Saturn u konjunkciji sa Suncem i Merkurom, zatim njeno 6. polje je u znaku Raka, njeno 6. je njegovo 12.polje- veoma je lepo postavljeno sa Venerom i Severnim cvorom u konjunkciji- medjusobna bracna saradnja je bila plodonosna u svim segmentima filmskog stvaralastva).
Osecao se srecnim pored nje,svo slobodno vreme provodio je sa svojom porodicom ( Alfred-Sunce, Alma- Saturn I njhovo dete-Merkur) Supruga Alma je rodila jednu devojcicu po imenu Patricija 1931.g. Dete je rodjeno u Londonu ( vrh 5-te kuce je u Skorpiji, vodenom znaku koji jeste plodan , ali pozicija Marsa u neplodnom Lavu daje nazalost jedno dete).Devojcica je zavrsila dve vise skole u N.Zorku ( 9.polje oca Alfreda je polje uspesno zavrsene vise skole devojke).Deda Alfred dobio je dve unucice (9.polje u Ribama sa dva lepo aspektovana vladara) koje su zivele u Kaliforniji.
Kad je rec o zenskom svetu –pa kakve devojke je voleo nas junak? Odgovor je neobican ,a to je : ledene, plave,klasicne… a istovremeno suptilne seksualnosti i tajanstvene misticne pojave. Tome u prilog govori Mars u Lavu na stepenu Blizanaca. Uplovivsi u more filmske industrije (Jupiter, Strelac),gde je Alfred plivao snaznim zaveslajima ka vrhu i dok su mu povoljni vetrovi sa Atlantika bodrili , osnazivali i sirili ogromna filmska krila njegove jedrilice, on je sve to krasno i spretno realizovao , kapitalizovao kroz kumulaciju profita na svom bankarskom racunu ( konjunkcija Sunca, Saturna I Merkura koji umnozava, udvostrucuje I fiksira plodove i darove rada, talenta, umeca i krunske stvaralacke moci).Magicna snaga filmskog izraza punila je bioskope sirom sveta sto je Alfredu I porodici donelo raskosan zivot. Da navedemo jedan primer kao kuriozitet ( nase dnevne novine u januaru 2007.godine objavile su crticu – nas Prilog br.4. isecak iz novina, na kraju rada ) Da je Alfred za film “Psiho” dobio 250000$ I 60% od ukupne zarade tog filma, sto je na kraju rezultiralo cifrom od 150 000 000 USD. To je najveci honorar u istoriji ! Godine 1925. rezira svoj prvi film (“Vrt zadovoljstva”).
Nizao je filmove ko bisere u ogrlici (spisak nemih i zvucnih filmova u prilogu). Iz sume antoloskih filmova izdvajamo : “Rebeka” : remek delo; Filmska akademija dodelila je Oskara 1940.g. Selzniku godine 1940. za najbolji film sto Im Hickok nikada nije oprostio. Mlada nevesta dolazi u kucu-kao Venera u 12-oj, nalazi se u lepoj seoskoj kuci-na 7 stepeni Raka i u osami se suocava sa duhovima proslosti.Razvoj dogadjaja nastavlja se dalje u 11-oj kuci. “Psiho” antoloski film: dobio je Zlatni Globus 1960.g. Napeta I sadisticka scena obisla je svet I sokirala publiku. U sceni pod tusem, u trajanju od 20 minuta, junakinja smrtno strada od noza ( usamljeni Mesec u Ribama na 16 stepeni Riba-mladu nevestu ,u vodi ,po teoriji stepena Nikole Stojanovica, nozem-Mars na 3 stepena, izbo je hladokrvni Pluton). “Gospodja koja nestaje”, film brzog ritma sa zapletom u potrazi za dobrocudnom starom Engleskinjom (bakica je mozda Saturn) koja usput nestaje iz voza na putu za izmisljenu drzavu – aludirao je na nacisticku Nemacku (bakicu vidja Venera iz kupea,.. mozda je bakica tajni obavestajac Mars koji nestaje,u sekstilu sa Neptunom I Plutonom,a koga se seca Venera). «Prozor u dvoriste». je nominovan za cetiri Oskara; u njemu novinar, sedeci slomljene noge u invalidskim kolicima krati vreme tako sto kroz dvorisni prozor posmatra dogadjaje u susedstvu prekoputa pri cemu pocinje sumnjati da je supruga njegovog najblizeg suseda brutalno ubijena (Merkur u trigonu sa Jupiterom cunja po stanu komsije na kog sumnjaju da je ubio zenu i zakopao je u dvoristu, a Mars u sekstilu sa Neptunom i Plutonom bi to mogao uciniti.
U svojim filmovima provlaci se tipski detalj , vragolast i izazivacki : pojavljuje se cicica –Hickok glavom i bradom koji se vesto kamuflira ( Neptun sekstil Mars), sa muzickim instrumentom u ruci ( instrument je Uran u sekstilu sa Suncem i Saturnom- po knjizi Knjiga vladarstva u astrologiji,A.Imsiragic) . Ove «cameo» uloge postale su zastitni znak Alfreda. Nas Lav na kvadrat je dobro znao da bi publika brzo mogla zaboraviti lik najpopularnijeg rezisera na svetu pa se vesto ovekovecio . Signifikatori odlicnog zdravlja i blistave vitalnosti naseg Alfreda,cija borba podseca na borbu Zeusa i mitoloskog lava, a zdravlje ga je dobrano sluzilo sve do pred samu smrt, su Mars i Saturn obasjani uzarenim neunistivim Suncem (vrh seste kuce pocinje u Jarcu ciji vladar se smestio u zagrljaj plamena).Vrhunska mu je bila nervna i mentalna akivnost ciji plodovi su njegovi filmovi. Covek je, bas imao puno srece! Umro je od bolesti srca ( tri planete u Lavu dodatno ojacane Suncem), problema sa jetrom (sestom polju bolesti pripada Jupiter ,u Strelcu) i bubrezima ( Uran u Vagi na nesrecnih 18 stepeni). Kraljica Elizabeta II , 1980. godine odlikovala ga je ordenom Viteza britanskog kraljevstva (Sunce u Lavu).
Serija razgovora sa Hickokom koje je vodio ovaj uticajni francuski reditelj. Radi se o znacajnoj knjizi, iako neki zameraju Trifou na nekriticnosti. Lic, Tomas: Enciklopedija o Alfredu Hickoku, Cekmark buks, 2002. Izvanredna jednotomna enciklopedija o Hickoku. Conrad, Peter: Hickokova ubistva. Faber and Faber, 2000. Izrazito subjektivna i neubicajena rasprava o Hickokovom opusu. Rebello, Stephen: Alfred Hickok i snimanje Psiha. St. Martin's, 1990. Intimisticki detaljna prica o snimanju Psiha hvaljena kao jedna od najboljih knjiga o filmskoj umetnosti uopste. McGilligan, Patrick: Alfred Hickok: zivot u tami i svetlu. Regan Books, 2003. Iscrpna rediteljeva biografija.Alfred Hickok na Internet Movie Database
Citati"Poput Frojda, Hickok dijagnostikuje nezadovoljstvo koje besni i nagriza masku civilizovane uljudnosti modernog coveka. Poput Pikasa ili Dalija, on registruje fenomenolosku pretnju naglo modernizovanog sveta. Piter Konrad "Ja sam filantrop: pruzam ljudima ono sto oni zele. Ljudi vole osetiti uzas i strah. Alfred Hickok. "Nikad nisam rekao da su glumci stoka. Zapravo sam rekao da bi se prema njima trebalo ponasati kao prema stoci". Alfred Hickok. "Snimati filmove za mene, najpre i pre svega, znaci ispricati pricu. Ta prica moze da bude neverovatna, ali ona ne treba nikada da bude obicna. Pozeljno je da bude dramaticna i humana. Drama, to je zivot iz koga su iskljuceni svi dosadni momenti. Alfred Hickok. "Imamo nekoga ko ima neuobicajeno velik, neurotican strah od nereda. Odatle izvire Hickokova umetnost. On posmatra ljude samu u stanju nereda. Svi ti ljudi misle da kontrolisu situaciju, misle da su mocni, misle da su sredjeni – a u jednom trenutku on naglo izvlaci tepih ispod njihovih nogu samo da bi video njihove reakcije. Dru Kasper Ostali radoviU periodu od 1955. do 1965. Hickok je bio domacin i producent dugotrajne televizijske serije Alfred Hickok vam predstavlja.
Na vrhuncu slave, Hickoku je ponudjeno da pise uvodne tekstove za izdanje pripovedaka poznatih autora koje bi u zaglavlju nosilo njegovo ime. Sve pripovetke su trebale biti trileri sa naglasenim elementima saspensa. Naslovi tih izdanja su bili Muzej cudovista Alfreda Hickoka, Hickokove natprirodne price strave i napetosti, Napete price Alfreda Hickoka, Vesticji napitak Alfreda Hickoka, Galerija utvara Alfreda Hickoka i Ukleta kuca Alfreda Hickoka.U kolekciji su zastupljena mnoga poznata imena pa tako i Sirli Dzekson (Stranci u gradu, Lutrija), T.H. Vajt (Mac u kamenu), Robert Blok, H. DZ. Vels (Rat svetova), Robert Luis Stivenson, Ser Artur Konan Dojl, Mark Tven te autor Tri detektiva, Robert Artur.
Koriscena literatura:
Umetnost tumacenja horoskopa, P.Petkovic, Beograd 2005 Astrologija, M.Loncaric, Evro Beograd 1993
Tajne stepena zodijaka,A.Imsiragic,Todra Beograd 2000
Tajne egzaktne astrologije, Nikola Stojanovic, Beograd 2003
70 astroloskih zadataka sa odgovorima, Nikola Stojanovic, Beograd 2003
Astroscriptorium Jovana L.Gajic, DJ.Salaj,Beograd 2000-2005
Astromedicina,M.Dupor
Dudite sami svoj astrolog, B.Trikic, Svetlost, Beograd 1998
Tocak sudbine, A.Imsiragic, Svetlost, Beograd 2000
Licni I porodicni kosmogram,T.Glavac, Beograd, 2005
Astrologija ,knjiga III, M.Marc I Dz.Mekevers ,Decje novine, G.Milanovac 1989
Knjiga vladarstva u astrologiji, A. Imsiragic,Todra 2000,Beograd
Web stranica www.astrodata.com
Copyright @ 2007 by Zora. All Rights reserved.
UPOZORENJE:
Tekst je autorski zasticen i vlasnistvo je astrologa Zora
Sva prava zadrzava autor. Zabranjeno je fotokopiranje, skeniranje,
stampanje, objavljivanje tekstova u celosti ili
delovima, bez prethodne
pisane saglasnosti autora.
Autorska prava zastupa advokatska kancelarija Snezane M. Avramovic,
Kralja Petra I Oslobodioca 35, UB; Tel: 014/ 411 - 409
Za uvce pa pred maticara